Pozdrav Heseu, gdje si brate, jesi lud! jesi jesi šmekeru, trivijalnosti nam ne idu ja češkam jaja, čekam da me shvate ne radim rep za sve već samo za ludake Ma budimo iskreni, to su preseravanja misao da ovo neko sluša me zabavlja misao da ovo neko pokušava skontat i konta da se nešto krije iza toga je toliko dobra, ali žao mi je jer bih slago da sam stvarno tako slago te rime smisao u obrisima, neki luđi novi snimak šarenu lažu ću prodat daltonistima Pozdrav Karlu Jungu! zadnji vers sam napisao u snu dok sam grizao usnu Julien Moore u Mulan Ružu i usput kusao kus kus. Sve je bilo kristalno nejasno. No ipak moram priznat sve je ispalo prekrasno Radim svoju stvar, ništa arhetip repera Ja jednom ću prestat al muzika je bezvremena Ne bojim se neuspjeha, to je loš egotrip trenutni padovi naspram zova vječnosti Misli zablistaju samo ako istraju Par versova u rerni, ostali se dinstaju Pozdrav Aronofskom, trudim se da non-stop gledam stvari kao kroz kaleidoskop i letim visoko i nikad ne doskočim bježim od običnih, spaljeni mostovi! Radiću čudne stvari, praviću nešto novo Upitnici iznad glava, lampice su nad mojom Stvari su pod kontrolom, branim se od ega Poslije svake strofe vičem pobjeda i eureka Pogledaj me sada mama, sada sam na vrhu svijeta prečesto sam bezidejan, sada vidim svrhu svega Sve što želim je da stvaram, vjerujem da nije mnogo Bojim se da to će prestat, ako puknem puću zbog tog i ja sam taj umjetnik i ja sam taj umjetni i ja sam ta dobrica i ja sam taj zločesti i ja sam baš drukčiji, i ja sam isti ti i ja ponovim te greške, i ja neću učiti i ja pravim iskren rep i ja sam taj licemjer i ja tražim tu katarzu i ja želim slavu keš i ja imam vruću glavu i ja imam mir za sve i ja tražim pravu ljubav i ja želim lagan seks i ja ne znam gdje bih dalje, i ja sam baš staložen i ja jednom ću da puknem i ja pozdravljam vas sve

Pokušavam se sabrati, to je stari trik odstraniti samodestruktivnu nit Trebo bih više učit i manje pit Stati na loptu kad krenu loši naleti Jer me tišti osjećaj da gubim nit i da ću završiti ko gubitnik. I svi kažu možeš da budeš šta god želiš bit Ja ne znam šta ću, pa postaću upitnik Jer kad otvorim oči samo bih reko natoči mada ništa od tog me ne može ispuniti Samopouzdanje ih vara, odišem tim dobro glumim i kontam da ću ih zbuniti Trudim se da se kvalitetno posložim Faca smirena.... procesi su potkožni Utjeha u prošlosti dok se držim empirizma U zadnjem trenu se uvijek nađe neki izlaz Al jebeš to, svaki moj nalet optimizma Jednom neće moći tako, nema vajde da to priznam Ja se lako držim iznad, ali um je rjetko blistav Moja kataklizma je da svaki trud je beskorisan Svi misle da znam šta radim, ja sam siguran: ne znam Improvizujem, lovim rupe, izguram. Svjestan svog ega, unutrašnji sukobi i da nema ovog repa već odavno puko bi... Sluša me par hrvata, nekoliko srba Cimam se satima za stotinjak vjuza Niko to ne konta, u čemu je svrha Kakav je to osjećaj kad si manje mrtav Sluša me par hrvata, nekoliko srba Cimam se satima za stotinjak vjuza Niko to ne konta, u čemu je svrha Kakav je to osjećaj: Manje mrtav Pogledaj me sad. Tako mlad i zaluđen, svakim danom manje mlad. Ne mogu da stanem sa ovim čišćenjem duše Tu i tamo skinem kamen, znaš, tu i tamo stružem trulež misli mašu iz džungle, eto zbog čega ja većinu vremena pišem o ženama i ontološkim dilemama i znam da dosta ljudi to ne razumije al odvešću ih daleko... samo ako me puste

Samo me pusti da kažem šta to mislim, da kažem šta mi je na duši, samo me pusti. Samo me pusti. da kažem šta to mislim, da kažem šta mi je na duši, samo me pusti. Nekad naiđe vrijeme kada napišem retke i nadiđem sebe Nekad naiđe veče kada napijem se, sakrijem se od sebe Nekad naiđu želje da zabijam češće, da razbijam čaše da uzmem taj keš, da sve vas odjebem Naiđu misli zbog kojih stidim se sebe. Kao paziću više, uradiću sistem: doradiću sebe, ali tratiću vrijeme i praviću greške, baš sam kreten jednom shvatiću sebe. Samo me pusti. da kažem šta to mislim, da kažem šta mi je na duši, samo me pusti. Ponekad je naporno, po neka jaka bol Sve se desi sa razlogom kolko god da je razorno Možda kasno sam skonto to, ali i nakon tog držim monolog sa Bogom, mada, rado bih razgovor Samo se opusti imam osjećaj da biće sve dobro zato nemoj odustat' Ti si rođen za ovo

TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO Te žene neće me promjenit jer ja znam šta pričam al ako me promjene jebiga to im ne želim priznat Jer sam daleko iznad A možda i nisam Samo ne vidim ništa Od svog egoizma Te žene neće me promjenit To je moja priča jer žene su ambivalentne barem većina I žene su najčešće greške jer krešu mi krila al sve bih mjenjo zbog jedne u tom je suština TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja TOLIKO TE LIMVO DA UPADAM U LIMBO, ja

AAA nisam tvrd, često me lome djevojke koje odlučim da pozovem Brinuću o tome, grickaću te nokte diraću ih dole kroz dnevne snove Misliću na njih, ne izlazim iz sobe Napisaću stih obrisaću ga čim skontam da bi svi mogli skontati ko je pravi BRANE, to bi već bio problem Hi, our topic today seems rather naughty at first glance I ako želiš pjesnika, dobićeš tu... pjesmu I ako voliš grubu igru dobićeš tu plesku I ako hoćeš novu priču otvoriću ti svijet na sekund ostaviću svijest na nebu, uradiću sve za tebe Jebiga.... sitne laži, baš sam prefrigan sve što želim je da gledamo filmove cjeli dan Djevojko, ja sam ranjen u dušu, da li bi me iscjelila? Metak na nezgodnom mjestu Da li bi ga iscjedila? O ne! ne to nije u redu, pa znam ja to Nikad ne bih rekao tako nešto, pa naravno To su te vječne igrice, ma kakav smor Ne želiš otkrit previše, ne želiš dati premalo Milion trivijalnosti, skroz sjebano Trošićemo vrijeme koje nemamo, ne znam što a mogli bi da lajemo na zvijezde, nestašno zaobiđemo sve te karafeke, sad je prekasno To nije mnogo zar ne? Budi moj seksi robot, pa šta? Biće to dobro za sve, biće to dobro za nas ja bih volio da sve imate taj sjaj ovako živim skromno, samo daj šta daš Znaš da znam da si nastrana Na stranu s tim da li si sada za malo iskrenosti, da skinemo kostim i prodrmamo kosti.. Hi, our topic today seems rather naughty at first glance it's called: penny for your thought I nešto je pričala...to me nije dirnulo Držao sam smješak...vremenom ga skinuo Ispao sam smješan...tada mi je sinulo Jutros bio sam na iglama, stvarno sam se brinuo Znam ja da loš sam lik, al vi ste tako dosadni i previše stvari ću sam da pretpostavim ušla je u zonu, mogu da je ostavim uvo terapeut, ja sam samo to za njih dosta s tim. uvijek se ispostavi ja bio bih oštar lik, ne mogu to da dostavim zatim sve upropastim. mi nećemo se zbližit a vjeruj da bih dao pare za tvoje misli

Nagriza me želja da još jednom prepijem ujebu me geni jer imam takav pedigre Htio bih da stanem sa tim, kontam da je previše ne treba bit genije da shvatiš da ne ide Još jednom je ista priča, nemoj ništa očekivat Nisam ja taj materijal, opet lud sam opet pijan Mjenjaću se, hoću klinac, pišam se na potencijal gluvarim sa drugarima, isti tekst druga rima isti test, stara šema, samo čekam tvoj komentar kako mogu, kako trebam kao da to i sam ne znam jebite se, nisam trijezan, sve je ovo jedna greška trenutno sam slab i sjeban, budućnost je neizvjesna Nazdravimo za moje puknuće I za ljude koji su večeras kod kuće Neću osjećaje, tad je sve do jaja dodaj litru na litru, večeras idem do kraja Nazdravimo za moje puknuće I za ljude koji su večeras kod kuće Dani su sivi, stavovi su krivi Večeras ću se ubit da osjetim se živim Gubim se i pričam svašta Doljevam se stalno Ne, još uvijek nisam puk'o fali mi još samo malo Mješo sam fluide, neiskusan hemičar alkohol u krvi ali i u genima Noć se preodredila biće najekstremnija divljam na terenima sa svojim kretenima svi su u problemima, ja se kujam najbolje život kolotečina u kojoj sam zarobljen zadovoljan bosnom, razvio otpornost živim jednu veliku kontradiktornost Meditiram, ovo-ono, to je ta duhovnost oslobodio bih dušu, otvorio bih treće oko To već ne bi moglo, daleko od trećeg oka Tražim frku, tražim nekog, zatvoriće mi oba To je neka vječna borba, sam sam u samsari kraj sa krajem sastavim i sve vas nasamarim Došao sam do puknuća - bure baruta ključ uspjeha u rukama izgrebaću vam auta Nazdravimo za moje puknuće I za ljude koji su večeras kod kuće Neću osjećaje, tad je sve do jaja dodaj litru na litru, večeras idem do kraja Nazdravimo za moje puknuće I za ljude koji su večeras kod kuće Dani su sivi, stavovi su krivi Večeras ću se ubit da osjetim se živim To ne trebam u životu Više ja ne mogu tako Puknuće je izvršeno stvarno mi je drago

Mamurno jutro, mramorno nebo Brane je puko, kao kapilar to je i trebo, možda je dobro Nekad dotakneš dno, za bolji odskok provjeravam mob, ima li sranja zvanja na pogrešan broj, nusprodukt majmunisanja često radim to, ne trebam to u životu al ni alkohol, ne moš objasnit idiotu idemo dalje, misli razbacane po podu hoću da složim ih, ne mogu naći garderobu Biće dan pidžame, ja sam sanjiv radnik pa ostaću u uniformi oneironauta Znam, čudno je. Buljim u plafon mamurno jutra u meni bude filozofa i postanem kritičan, beskorisan gad ko prorok lažnih poruka, preplavljen od poroka gotovan lišen dužnosti, to sam ja ponekad isplivam iz besmisla da uzmem zrak tad znam da moram prestati biti tolko lijen Pronać djevojku koja će mi uzdrmati svijet i govorit sebi traži najbolje u ljudima i kad to postane teško - iskuliraj jer sve je to ego, niko nije manje vrijedan još ne postoji skala ljudskih kvaliteta I budi sretan, ne daj da te zamrznu pusti iluzije sopstvene važnosti da se rasprhnu

Vers 1: Svakog dana tražim bolje Šta su moje asimptote? Jedna stvar mi pravi problem šta uopšte radim ovdje? živim za te odgovore pomoći su dobro došle kada počnem gubit konce možda će me spasit strofe jebeš novac, jebeš droge previše mi nasilno je Kada cilj je sve što hoćeš prečice su rjetko dobre pravim greške, van kontrole jebiga, dogodilo se nekako sve nađe svoje kontam sve će biti okej Vers 2: Svakog dana tražim bolje Šta su moje asimptote? Jedna stvar mi pravi problem da li to je pravi problem? Možda treba stati ovdje Uhvatiti dati moment Možda neću naći bolje tražim uzalud ko Casper žene lake, lakše droge Možda to baš potrebno je Naći humor u tom svemu umrijećemo, skroz je svejedno Zato, živi brzo umri mlad daleko od smisla tik do ludila ili živi sporo iskuliraj sve je to ista duga ulica

Pozdrav za sve gusjenice, pozdrav za sve introvertne, možda sad izmučeni ste ali doće fino vrijeme Došlo je...bar za mene, dobro je...sada jeste ne tako davno bio sam nedorečen Pa se krijem u rime po navici. Sitni zapisi kao unutrašnji flasteri Sposobni da osposobe tu osobu ponosno zapisujem odnose, osjećaj je osobit! REF S vremena na vrijeme gubim sebe tražim sebe nađem sebe kada napišem, dobar VERS S vremena na vrijeme gubim sebe tražim sebe nađem sebe kada radim dobar, REP Drugi vers: I ovaj rep nije sve što imam Ali se sjećam kako sam bio srećan nakon svog prvog snimka, prvog teksta, prvog bita to je ono što sam trebao plus par solo koncerata pred ogledalom Hahaaa! Ali ispadneš iz tog tripa Nakon nekog vremena je samo jedna stvar bitna da se gegaš na ritam, da se predaš tom cilju, praviš nešto od ništa, van tjela na minut Postaneš stvaratelj valjda, novi svjetovi su tvoji Ne, nije to Božiji kompleks, Bog nema ništa protiv i čak gotivi to, jer zna da to volim klima glavom u ritmu, mršti se na par psovki REF S vremena na vrijeme gubim sebe tražim sebe nađem sebe kada napišem, dobar VERS S vremena na vrijeme gubim sebe tražim sebe nađem sebe kada radim dobar, REP

Greška u matriksu Refren: Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi stvarna Greška u matriksu jednoga dana bićeš odbagovana Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi moja Greška u matriksu nestaćeš kada to sama prepoznaš PRVI VERS (ti si) moja enigma, ja skontaću te ko alan tjuring onda ću se uzbudit ko neki anti-alan tjuring dodirnuti ti grudi i loma poludit možda se zbunit jer prošlo je dugo od ovog osjećaja da želim se trudit hvala na tome, djelići u duši bili su mrtvi, uspjela si ih probudit imaš um koji tako me čudi imaš facu u koju lako je zurit ne shvataš koliko odskačeš od drugih to toliko me buni Ti si moja Annie Hall, nebitno ta komparacija te ljuti al ti se ne znaš ljutit i glumićeš princezu al ti ne znaš glumit Iskreno, odala te iskrenost. Ona te raskrinkala a ti si previše prizemna, previše ispravna da bi to priznala Skonto sam tako mora bit i ja moram ić'...objašnjenje: ja vjerujem tebi, al ne vjerujem u tebe Refren: Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi stvarna Greška u matriksu jednoga dana bićeš odbagovana Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi moja Greška u matriksu nestaćeš kada to sama prepoznaš DRUGI VERS: (ti si) Greška u kodu, šta ja to mogu? samo čekam tren kada će sve pasti u vodu Biće okej kad lađe počnu da tonu ne gubim kontrolu, kapetan ostaje na brodu Ali ne bi trebalo da mislim o tom već uživam dok je ovoliko dobro isplaniram neko putovanje pakuj kofere, idemo odavde tamo mi dokaži svoje postojanje i pokaži mi kuda dalje daj mi detalje jer me zanima kako nastaje greška matriksa da i to saznam, pa odem sve vrijeme problem je u tome moram pobjeć brže bolje prije nego moj ego nas pokuša pojest' Refren: Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi stvarna Greška u matriksu jednoga dana bićeš odbagovana Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi moja Greška u matriksu nestaćeš kada to sama prepoznaš KRAJ: (ti si) Stvarno dobra i ako ne odeš ti ja moram. S tobom pronaću mir, a kontam još je prerano za taj korak. Još smo mladi i ludi plus sam ja malo gluplji plus me taj teret plaši zato ću nas ispustit ne želim se vezat, uspjela si to otežat ne znam na čemu ćemo biti nakon ljeta mi imamo nešto i teško je shvatit al moram ić i ne znam kakav ću se vratit odlasci su neminovni Sebi ću to ponavljat To pomalo boli, ja sam pomalo bolid zato zuriću i u sebi govorit Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi stvarna Greška u matriksu jednoga dana bićeš odbagovana Ti si greška u matriksu previše dobra da bila bi moja Greška u matriksu nestaćeš kada to sama prepoznaš

Vrijeme je za putovanje, sve prepreke su bile fatamorgane vrijeme je da odem odavde na dan-dva ili duže intervale promjena će mi godit i oslobodit zarobljene potencijale ako ništa, barem ću se odmorit od kolotečine koja me žvaće Takvo je stanje, više-manje preuzimam svu odgovornost nekad zabiješ iz polu-šanse nekad promašiš jebene penale Idemo dalje, oči mi zasjaje kad sam dječiji oduševljen na dobar bit, fine žene, na detalje kad krenem na puteve Uvijek stvaram nešto jer se bojim prolaznosti i baš zato znam da moram otić znam da moram pustit stvari i ljude biće šta bude, sve će to proći neću ukočit, sudbina zove čekaj me malo sigurno ću doći imo sam posla istrpio dosta kontam da tako više neće moći zato ću otić, proširit iskustva imam granice koje moram dostić imam stanice koje me zovu već duže vremena, moraću poći vrijeme je za putovanje ispraznim glavu napunim rezervoare vrijeme je da krenem dalje pustim stvarima da srede se same dvaes dvije godine radim ovaj album dvaes dvije puštam bradu u ovom gradu pozdravljam, vjerovatno kasnim vidimo se kada se vratim. Ako želim porasti trebaju mi koraci ne znam šta ću pronaći, samo znam da odlazim dižem sidro, odbijam da živim u bojazni Valjda je to dobar trip, pozdrav ljudi, moram ić!